Experience shows that language competence at the segmental level is not enough to make communication successful, since much is conveyed by the prosodic characteristics of speech, as well as its nonverbal features. Sometimes prosodic characteristics which are modified in the speech of bilinguals due to the interaction and interference of the languages in contact can cause misunderstanding, even to a great extent, on the part of native speakers of the language.

 

 

 

The current importance of this topic is emphasized by the insufficient study of Southern Russian dialects, in particular the Voronezh dialects, from the point of view of the interference between Russian and Ukrainian dialects. The topic belongs to the larger question of the study of island dialects, i.e., dialects which arose for one reason or another as the result of interaction with dialects of other languages – in this case, Ukrainian dialects on the territory of the Russian Federation.

 

 

 

The issue of “Americanizing” Slavic surnames is extremely complex: phonetically, orthographically, and sociolinguistically. Attempting to reflect Slavic sounds with the (American) English phonetic and orthographic systems can be daunting, and the results can be unpronounceable and even indecipherable both for Americans in the general public and for those back in the Old Country trying to find their relatives in the United States.

 

 

 

История взаимоотношений тюркcкого и восточнославянских (русского, украинского, белорусского) народов начинается еще много веков назад. В течение многих сотен лет тюркcкий и русский народы по различным причинам находились во взаимоотношениях друг с другом. Размещение в одной географической зоне, соседство друг с другом значительно повлияло на материальную и моральную культуру обоих народов. Производя сравнительный анализ тюркcких и русских обычаев, можно отметить это влияние.

 

 

 

У овом прегледном раду дајемо кратак приказ неких резултата контактолошких истраживања која су публикована у Србији и Хрватској у првој деценији ХХІ века. У ужем смислу нас интересују радови у којима се разматрају питања адаптације, док смо по страни оставили радове који су изразито историјско-културолошког, етимолошког и нормативистичког карактера. И поред тога што је у овом периоду и даље доминантан структуралистички приступ, синхронијска и дијахронијска анализа контактолошких јединица, као и њихова формална дескрипција, ми заступамо став да новину у српској и хрватској контактологији овога периода представљају (1) надограђен појмовно-терминолошки апарат, (2) употреба когнитивног приступа код објашњавања контактолошких процеса, (3) разноврсне класификације и примери добијени прикупљањем и анализом богате грађе, као и (4) објављени контактолошки речници адаптације.

 

 

 

The Russian literature in contrast with the majority of Hungarian researchers regards it as a fact that there are place-names of Hungarian origin in Bashkiria. An overview of the literature and sources provides confirmation of this opinion. Magas, Mart, Ar, Bisz (Visz), Izes are almost certainly place-names of Hungarian origin in Bashkiria; and the same could perhaps apply to other place-names. The argument presented here not only takes into account etymological considerations but also places special emphasis on finding toponymic parallels in early Hungarian place-names and on confirmation in other sources and disciplines of the presence of Hungarians in the given geographical region.).

 

 

 

Цыганский язык представлен большим числом диалектов и вариантов, на которых говорят в самом разнообразном языковом окружении. Интенсивные контакты с языками окружающего большинства привела к значительному числу как лексических, так и грамматических заимствований. В ряде диалектов цыганского языка, которому как новоиндийскому языку нехарактерны глагольные приставки, развилась система глагольных префиксов.

 

 

 

Резиме: Контактолексеме можемо проучавати у изолованој позицији, т.ј. у облику каквом их срећемо у лексикографским делима. У том случају оне представљају резултат језичког контакта и подлежу дескрипцији према правилима теорије адаптације. С друге стране, ако контактолексеме не посматрамо изоловано, већ у контексту, онда можемо рећи да се ради о репликама са варијабилном инфлуенцијом. Контактолексеме могу да генеришу инфлуенцију или доминантни језички утицај у различитим маркираним контекстима јер контекст може да укључи или блокира одређени страни језички утицај, или да га појача, односно смањи. Под контекстом подразумевамо јединство контактолексеме, контекстуалних маркера и екстралингвистичког окружења. У речницима руског језика није регистровано око 65% свих контактолексема под српским утицајем које се срећу у нашем интернет корпусу. Њихова морфолошка парадигма у електронском дискурсу може бити потпуна (35,41%), делимична (52,08%) или непотпуна (12,50%).

 

 

 

U referatu će se prikazati analiza porekla i razvitka socijalne leksike u Srbiji i Crnoj Gori na prelazu iz 18. u 19. vek. Na osnovu vlastitih istraživanja, kao i rečnika jezika 18. i 19. veka (pre svega rečnikā prof. Vojislava Mihajlovića i Rečnika jezika Petra II Petrovića Njegoša), predstaviću odnose domaćeg dela socijalne leksike i stranih uticaja na jezike Srba i Crnogoraca.