Изложба слика Игора Васиљева у Галерији РТС-а

 

Од неразјашњене смрти Игора Алексејевича Васиљева, тог руског Србина или српског Руса, рођеног у Београду 1928. године, деле нас 54 и по године (10. април 1954), а његово име је у уметности друге половине 20. века остало у дубокој сенци и можда би било и заборављено да његов пријатељ и колега са студија, историчар уметности Ђорђе Кадијевић, не води истрајну битку да остане присутан барем преко понеке изложбе.

 

 

 

Пре неколико година петербуршки издавач „Алетеја” је након едиција посвећених водећим европским културама – енглеској, француској, италијанској, холандској – покренуо едицију Bibliotheca Serbica, посвећену српској тематици. У овој едицији су досада изашле студије руских историчара који се баве српском историјом – И. И. Лешчиловске (Српски народ и Русија у XVIII веку), А. Ј. Тимофејева (Крст, бодеж и књига. Стара Србија у политици Београда 1878-1912), А. Л. Шемјакина (Смрт грофа Вронског) и зборници – Руси о Србији и Србима и Двеста година нове српске државности, поводом јубилеја Првог српског устанка. Поред тога што представља значајне домете нове руске историографије о Србији, „Bibliotheca Serbica” је већ и због своје тематске профилисаности несвакидашње издавачко остварење. Заслуге за то припадају власнику издавачке куће Игору Савкину, који је и уредник свих издања. Најновије дело у овој едицији је књига М. В. Белова На изворима српске националне идеологије. Механизми формирања и специфичност развоја (крај XVIII – средина тридесетих година XIX века).

ПРОГРАММА ФУНДАМЕНТАЛЬНЫХ ИССЛЕДОВАНИЙ

ПРЕЗИДИУМА РАН (2009 – 2011)

 

 

 

Председатель Научного совета Программы:

Деревянко А.П. - академик, академик-секретарь Отделения историко-филологических наук РАН, директор Института археологии и этнографии СО РАН

 

 

Поводом осамдесете годишњице рођења сликара, који је, пре трагичне смрти у 26. години, оставио печат у српском сликарству после Другог светског рата, у галерији РТС у Београду биће, од 3. децембра, представљено тридесетак његових радова у избору Ђорђа Кадијевића, сакупљених из збирки МСУ, Народног музеја, Миомира Стаменковића и породице Васиљев

 

 

 

 

У средишту наше поставке било је представљање савремене домаће књижевности и превода руске књижевности на српски језик. – Горан Петровић близу статуса књижевне звезде у Русији

 

Специјално за „Политику”. Двадесет први Међународни сајам књига одржан је у Москви од трећег до деветог септембра. Међу многим књижевним сајмовима у Русији Московски сајам је највећи и једини има национални карактер. Поред страних учесника, на њему се окупљају издавачи из целе Русије и манифестација нуди јединствену прилику да се створи комплетна представа о стању издаваштва у Русији.

 

 

 

 

На сцене Национального театра в Белграде, что касается пьес и их постановок с сезона 1918/19 ставились в основном пьесы не русские, а других иностранных авторов, а также сербских. Во всех этих постановках принимали участие русские эмигранты, которые являлись то режиссерами, то композиторами, то оформляли декор. Юрий Ракитин стал участвовать в жизни Национального театра с сезона 1920/21 с комедии Мольера „Обманы Скапена“ после чего последовали Метерлинк, Гоголь, Ибзен и другие. Первый спектакль по русскому автору был поставлен 18. VI тоже в сезоне 1920/21, его режиссером тоже был Ракитин. Речь идет о „Ревизоре“ Н.В. Гоголя.

 

 

 

 

Идеја извођења Царевића Алексеја на сцени београдског Народног позоришта везана је за учешће Мерешковског на Конгресу руских књижевника и новинара у емиграцији, одржаном крајем септембра 1928. године. Коментаришући понуђене услове за долазак на Конгрес, Мерешковски је у писму Јурију Ракитину, редитељу Народног позоришта, крајем октобра 1927. изнео предлог да се у Београду постави једно његово драмско дело: <..>

 

 

 

 

Руска постмодерна је задржала озбиљност и патетику и могла би се дефинисати као синтеза авангарде и соцреализма

 

Недавно објављена књига „Парадигме руске авангардне и постмодерне уметности”, у издању „Чигоја штампе” из Београда, ауторке Амре Латифић успешно повезује и открива три сличности и разлике у руској уметности: стварање руске авангарде од 1910. до 1932. године и раскид са традиционалним поимањем уметности, затим утапање авангардиста у надирући соцреалистички револуционарни миље и улазак руских уметника у постмодернизам.