U novom broju „Ruskog almanaha“, kojim časopis obeležava dvadeset godina izlaženja (izdavač Književno društvo Pismo iz Zemuna), mogu se čitati dela Nikolaja Jevrejinova, Grigorija Skovorode, Olge Matič, Igora Irtenjeva, Sergeja Rahmanjinova i drugih značajnih ruskih autora. Studiju o odnosu Laze Kostića prema Rusiji i ruskoj kulturi napisala je Tanja Popović, a Aleksej Arsenjev predstavlja Vasilija Šuljgina, političara i pisca sa zanimljivom biografijom, koji je živeo u Sremskim Karlovcima. Broj sadrži i priloge iz oblasti filma, muzikologije i istorijska svedočanstva.

 

 

 

Novi broj «Književne smotre», prvog hrvatskog časopisa za svjetsku književnost, u cijelosti je posvećen 80-im godinama prošloga stoljeća. Urednica temata je Irena Lukšić.

 

 

 

According to such scholars as G.A.Klimov and W.P.Lehmann, the early Proto-Indo-European belonged to the languages of the activestative typology or had some relics of this morphosyntactic type. In the languages like Russian, which have preserved their synthetic means of expression, the residues of the active-stative typology are still evident. In the article it is argued that in case of Russian some of these residues were «refrigerated » due to the influence of the Finno-Ugric substratum («refrigerator effect»).

 

 

 

 

Запад Русију посматра с подозрењем и са страхом, каже Олга Славникова, позната руска списатељица

 

Олга Славникова (1957), добитница је руског Букера за 2006. годину, за роман „2017”, који у жанру антиутопије описује стогодишњицу комунистичке Октобарске револуције. Овај роман ће се ускоро појавити у оквиру едиције „100 словенских романа”, међународног пројекта узајамног превођења најбољих дела словенских књижевности. Роман ће објавити „Архипелаг”, у преводу Љубинке Милинчић. Славникова, која је ових дана гост 53. међународног Београдског сајма књига, и књижевни је критичар, у оквиру Деби фонда помаже младим писцима да стасају, а популарна је и због тога што уме да препозна знаке времена. Њена дела преведена су на већину светских језика.

Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za slavistiku

 

U ponedeljak, 20. oktobra u 11.30 u sali 35 
gost Filološkog fakulteta je

 

ruska spisateljica

OLGA SLAVNJIKOVA,

 

dobitnica najveće ruske nagrade za književnost - Ruskog bukera.

Slavnjikova je gost Sajma knjiga i njen roman "2017" izlazi u prevodu na srpski jezik.

 

 

 

 

Покушавам да поетско размишљање удаљим од разарајуће снаге мас-медија

 

Вјачеслав Глебович Купријанов (Новосибирск, 1939), руски песник, једнако признат у отаџбини и у свету, једно је од најзначајнијих имена овогодишњег 45. београдског међународног сусрета писаца. После објављене три књиге на српском језику: „Час певања” (1987), „Извештај о анђелу” (1988) и „Земљино небо” (2006), пре две године добио је награду „Бранко Радичевић”. Овај танани лирик и песник врхунске ироније, у Србији осим пријатеља има већ и своје читаоце.

 

 

 

 

 

 

Београдска „Паидеја” један је од ретких издавача, ако не и једини, који већ целу деценију континуирано и неуморно, сопственим снагама, објављује дела класика руске књижевности. Многи писци који и у Русији последњих година доживљавају ренесансу појављују се готово истовремено и код нас, а њихове књиге све више привлаче српске, нарочито младе читаоце.

 

 

 

 

 

 

Човек мора бити слободан да би се посветио књизи. Поезији је данас веома тешко, да би држала пажњу, она мора бити људима интересантна, каже Јелена Фанајлова, руска песникиња

Специјално за „Политику”. Москва – Руски песници данас настављају сребрни век, каже за „Политику” Јелена Фанајлова, руска песникиња која представља Русију на Међународном новосадском књижевном фестивалу који је почео јуче.