У средишту наше поставке било је представљање савремене домаће књижевности и превода руске књижевности на српски језик. – Горан Петровић близу статуса књижевне звезде у Русији

 

Специјално за „Политику”. Двадесет први Међународни сајам књига одржан је у Москви од трећег до деветог септембра. Међу многим књижевним сајмовима у Русији Московски сајам је највећи и једини има национални карактер. Поред страних учесника, на њему се окупљају издавачи из целе Русије и манифестација нуди јединствену прилику да се створи комплетна представа о стању издаваштва у Русији.

Традиционално, сајам се одржава на ВДНХ – Изложби достигнућа народне привреде – великом сајамском комплексу из Стаљиновог доба, који представља архитектонски споменик тог времена. Сајамски садржаји смештени су у два велика павиљона, а део активности одвија се и напољу, у простору између њих, у окружењу експоната из историје руске авијације и космонаутике.Како се сајам из године у годину све више шири, први пут је земља-гост смештена у посебан павиљон. Овога пута то је била Украјина, којој је додељен бивши украјински павиљон (свака совјетска република имала је свој павиљон у овом комплексу). Украјина се представила са четири хиљаде наслова и с бројним ауторима, од којих је најпознатији Андреј Курков.

 

Московски сајам има и пословни и продајни карактер. Први дан сајма је затворен за публику и предвиђен је за остваривање пословних контаката. Током осталих дана манифестацију посети око триста хиљада посетилаца. Све време трајања сајма одвија се и велики број пропратних програма – сусрети с водећим руским и страним писцима, специјализоване изложбе, округли столови, рекламне акције и др. Када је реч о бројкама, организатори говоре о више од 2500 излагача (страни учесници стижу из 82 земље – први пут из свих земаља Заједнице Независних Држава и свих балтичких држава) и преко 180000 изложених књига на овогодишњем сајму.

 

Због огромне продукције књига у Русији (110 000 нових наслова годишње) издавачи, поготово највећи, на Московском сајму књига не наступају са својом целокупном понудом, него, по правилу, са избором из понуде. Неки важни издавачи, из тржишних или неких других разлога, нису на њему присутни, или суделују само повремено или симболично. С друге стране, овде се могу наћи значајна дела издавача из унутрашњости (рецимо, с Камчатке или с Крима), која не доспевају у књижаре великих градова. Напокон, треба рећи да Московски сајам добија велики публицитет и ужива званичну подршку.

Од догађаја који су обележили овогодишњи сајам вреди поменути велику изложбу посвећену Александру Солжењицину, која је дочекивала посетиоце на улазу у, други по важности, двадесети павиљон. Ту су се одржавали сусрети с пишчевим читаоцима и прикладни програми, а скоро све време биле су присутне пишчева супруга Натаља Солжењицина и историчарка књижевности Људмила Сараскина, писац обимне Солжењицинове биографије која је изашла за пишчевог живота.

 

Међу издањима истичу се седмотомна Сабрана дела Михаила Зошченка, нови томови Сабраних дела Василија Розанова,сјајне едиције „Живот изузетних људи” и „Блиска прошлост” (издавач „Млада гарда”), те „Књижевни споменици” (издавач „Наука”). На сајму се појавио и пети том „Речника руских писаца 1800–1917” – ова драгоцена публикација није се могла наћи ни у специјализованим књижарама. Врло добро је заступљена преводна књижевност – пажњу привлачи одлично приређени том Паула Целана, док је издавач „Текст” (први приватни издавач, напунио је двадесет година) објавио више књига Ирине Немировске и П. Г. Вудхауса. Тешко је не уочити и много нових књига о руској авангарди.

 

И ове године Србија је запажено наступила на Московском сајму књига. Први пут је за организацију гостовања била задужена Привредна комора Србије, и то је условило осмишљенији приступ и успешнију реализацију. У средишту наше поставке било је представљање савремене домаће књижевности и превода руске књижевности на српски језик. Нису запостављене ни друге области издаваштва у оквиру могућности ограниченог излагачког простора. Српски штанд је био ефектно визуелно уређен, а излагање књига пратио је низ прикладних материјала и садржаја. У саставу делегације били су писци Михајло Пантић и Горан Петровић и књижевни критичар Младен Весковић, што је помогло прављењу књижевног програма. На штанду, који је био врло добро посећен, остварени су многобројни контакти с руским и страним писцима, научницима, новинарима, издавачима и политичарима. (Стицајем околности, наш штанд је посетио бивши руски премијер Виктор Черномирдин, и управо је на њему, под светлошћу камера и блицева, потписивао своју књигу на украјинском језику.)

Михајло Пантић је одржао успело предавање о савременој српској књижевности на Московском универзитету, а последњег дана веома посећено књижевно вече наши писци одржали су у српској амбасади, где их је поздравио амбасадор Станимир Вукићевић. Српско учешће на сајму добило је значајан публицитет у средствима информисања, док је Горан Петровић, након четири књиге преведене на руски језик, близу статуса књижевне звезде у Русији. По општем мишљењу, нови приступ, уз сложно деловање чланова делегације (комесар Неда Николић Бобић), допринео је успешном представљању и показао правац који би требало даље развијати. С обзиром на то да за нашу књижевност и културу у Русији постоји велико интересовање, учешће на Московском сајму књига је свакако један од начина да се на њега одговори.

Источник:
ПОЛИТИКА, 13.9.2008.

Примечание редактора "БР":
Статья публикуется здесь с согласия автора.