Руска постмодерна је задржала озбиљност и патетику и могла би се дефинисати као синтеза авангарде и соцреализма

 

Недавно објављена књига „Парадигме руске авангардне и постмодерне уметности”, у издању „Чигоја штампе” из Београда, ауторке Амре Латифић успешно повезује и открива три сличности и разлике у руској уметности: стварање руске авангарде од 1910. до 1932. године и раскид са традиционалним поимањем уметности, затим утапање авангардиста у надирући соцреалистички револуционарни миље и улазак руских уметника у постмодернизам.

Дело представља детаљан пресек друштвених и културних дешавања бурне руске историје 20. века. Ауторка посебну пажњу посвећује руској склоности ка култу личности и култу руске душе и духа, као и утицају западне културе на развој руске уметности минулог столећа.       

 

Амра Латифић рођена је 1980. године у Београду и тренутно је најмлађи доктор наука у Србији. Године 2002. дипломирала је руски језик на Филолошком факултету. Завршила је интердисциплинарне докторске студије при Ректорату Београдског универзитета уметности, код ментора Миодрага Шуваковића. Током студија, усавршавала се у Русији и Италији. Стални је сарадник магазина „Зенит”, ради као доцент на Факултету за медије и комуникације Универзитета „Сингидунум” у Београду, а уз то је и апсолвент на студијама глуме на Факултету драмских уметности у Београду. Заиграће и главну улогу у филму „Жигосана” редитеља Саше Радојевића, који би у биоскопима требало да се појави до краја године.  

 

 

Рецепција футуризма у Русији је резултирала настанком авангардног покрета, кубофутуризма, од 1913. до 1915. године. Занимљив је зато што је настао као колажна смеса уметничких поступака културе царске Русије, касног руског симболизма, фолклорног примитивизма, анархизма, француског кубизма, италијанског футуризма и формализма у књижевности. За разлику од италијанског футуризма, руски футуризам није имао стриктно одређене уметничке каноне и базирао се на слободнијем одрицању естетских норми. Италијански футуризам бавио се приказивањем индустријског света, а руски кубофутуризам ишао је ка радикалној апстракцији. Осип Брик пише да је у многим стварима био испред своје италијанске браће.

 

 

Социјалистички реализам се у Совјетском Савезу развијао упоредо са авангардном уметношћу да би је,тридесетих година, потпуно потиснуо. То је правац у уметности који се базира на приказивању оптималне визије новог социјалистичког друштва. Као стилска формација користи облике приказивања који претходе модернизму, романтичарску фигуративну иконографију 19. века и реалистичко,херојско приказивање новог друштва. Дакле, ситуација повратка на старије, претходне моделе приказивања јесте угушила развој авангардистичке експерименталне форме. Соцреализам је, са друге стране, показао извесне одлике антимодернистичке концепције која ће се развити у постмодерни на Западу нешто касније.

 

 

Најпознатија уметничка школа чији је циљ био да промовише развој авангардног уметничког рада је „Виша уметничко-техничка радионица”, настала у новембру 1920. године. Ту су, између осталих, предавали Казимир Маљевич, Василиј Кандински, Владимир Татљин, Александар Родченко, Александар Веснин, Љубов Попов и други. Саставни део наставног програма чинили су уметнички експерименти, истраживање нове форме, колективно стваралаштво. Кандински је развијао теорију и праксу монументалног сликарства.   

 

 

Постмодерна епоха не стреми ка стварању новог, већ ка рециклирању постојећег. Судећи по уметничким поступцима који су се развили у руској авангарди у периоду између десетих и тридесетих година прошлог века, веза између руске авангарде и постмодерне која ће се развити на Западу у другој половини XX века врло је чврста. Стандарди дигиталног филма зачети су у раним експериментима филмске монтаже. Брза монтажа у видео и рекламним спотовима идејно је зачета и реализована у филму Џиге Вертова „Човек са филмском камером” из 1929. године. Може се рећи да је авангардна визија материјализована кроз компјутер.

 

 

Руска постмодерна је задржала озбиљност и патетику и могла би се дефинисати као синтеза авангарде и соцреализма. На пример, на слици Косолапова „Лењин – кока-кола” из осамдесете године прошлог века суочавају се иконолошки елементи руске авангарде са, тада актуелним, симболима западног света.

 

 

Деведесетих година се у Русији развио правац Нови руски акционизам. Није користио стратегију деконструкције симболичких приказа масовне соцреалистичке културе, него конкретну деструктивну акцију у одређеној друштвеној институцији, изложби, музеју, уличном перформансу. Олег Кулик наступа као пас, наг, гризе, лаје и уједа пролазнике. Александар Бренер спрејом пише по Маљевичевој слици у Стеделијк музеју у Амстердаму. Њихови гестови нису колективни већ потпуно индивидуални, готово параноични. Њихова етика је саморазарајућа и фетишистичка, са циљем да покажу освету Западу, али и Русији – за безнађе социјализма и постсоцијализма. 

 

-----------------------------------------------------------

 

Руска авангарда је била директно повезана са репресивним државним апаратом одмах по завршетку Октобарске револуције. Тачно је да је после Октобарске револуције авангарда ступила у савез са новим бољшевичким режимом током периода жестоке масовне репресије. Нова совјетска уметност, по Лењиновим речима, замишљена је као део општег задатка партије, а оријентација уметника ка униформности постала је врло битна за легитимност политичке моћи. Иза политике авангарде крила се тежња да уметник треба да успостави диктатуру над уметничким институцијама, што ће убрзо и урадити Маљевич, Татљин, Кандински, Родченко, Степанова и други. Међутим, доласком Стаљина на власт уметничке и социјалне утопије авангарде разликовале су се знатно од тоталитарне стаљинистичке утопије у тој мери да их је нова власт потпуно збацила, а авангардни уметници и сами постали жртве новог режима. Авангардни пројекат је нова власт прогласила некомпатибилним и неморалним, и знатан број уметника тада је отишао у емиграцију.

Источник:
ПОЛИТИКА, 13.6.2008.

Примечание редактора "БР":
Статьи из газеты "Политика" публикуются здесь с согласия редактора рубрики "Культура".