Увидом у библиографију о македонском језику која је доступна на интернету, а чији су редактори З. Тополињска и М. Миркуловска [2], запазили смо да синонимија до недавно није била монографски обрађена. Бројност и тематска разуђеност радова нас наводе на закључак да се ради о недовољно проученој области у македонистици. Могли бисмо грубо да издвојимо три периода у којима се највише објављују радови о синонимији: први период је између 1982. и 1986. када се највише истражује граматичка и творбена (Р. Паноска), затим лексичка синонимија (О. Иванова; О. Јашар-Настева);  други период долази између 1991. и 1998. са темама из синтаксичке (Л. Минова-Ѓуркова), творбене (М. Митков) и лексичке синонимије (Д. Пандев; Б. Петковска; Б. Марков), док трећи период почиње од 2002. године када се највише изучавају синтаксичка (Л. Минова-Ѓуркова),  лексичка и стилистичка синонимија (С. Груевска-Маџоска). Пре осамдесетих година ХХ века истраживачи су се углавном бавили песничком синонимијом (А. Џукески; П. Јанкулоски).

Проучавање синонима са контактолошке тачке гледишта има своју традицију и у македонском језику. Примера ради, гореспоменута библиографија македонског језика региструје неколико радова посвећених синонимији позајмљеница из енглеског, грчког и турског језика (Јашар-Настева 1985; Груевска-Маџоска 2004). Када је реч о лексичкој синонимији, колико је нама познато, она је први пут опсежно истражена у дисертационом истраживању С. Груевске-Маџоске 2006. год., а објављена као засебна монографија 2009. године у издању Института за македонски језик из Скопља [3]. Не треба заборавити чињеницу да већина јужнословенских народа има речнике синонима. У Хрватској је 2008. године изашао речник синонима на 1006 страница, урађена су два речника синонима у српском језику (Лалевић 2004; Ћосић 2008), затим постоје бугарски речници лексичких (Нанов, Нанова 2008) и фразеолошких синонима (Нанова 2005). O потреби за македонским речником синонима писала је давне 1993. године Б. Петковска (Петковска 1993).

Тешкоће са којима се суочавају истраживачи контактолошке синонимије су најчешће троструке природе. Прво, синонимија као једна од најбоље проучених семантичких категорија има велики број дефиниција, неке су потпуно опречне. Још увек се трага за поузданим и реалним критеријумима идентификације синонима. Синоними се чешће дефинишу као речи блиског значења са разликама у нијансама значења, експресивном и стилистичком обележју (А.Н. Гвоздев, Р.А. Будагов, Х. Гаугер), а мање као речи са идентичном семантиком које подлежу узајамној дистрибуцији и неутрализацији значења у случају евентуалних разлика (С. Улман, Џ. Лајонз, Б. Тафра, С.Г. Бережан, А.А. Реформатски). Најмање је истраживача који сматрају да синонима уопште нема (Л. Блумфилд, Х. Штајнтал, В.А. Звегинцев), док највише присталица има компромисно решење: синоними су речи које имају идентична или блиска значења, а разлике постоје на нивоу нијанси значења или стилистичко-експресивном нивоу (Ј.Д. Апресјан, А.П. Јевгењева, Д. Шипка). Неки истраживачи се залажу за ослањање на језичко осећање код утврђивања лексичке једнакости (Р. Драгићевић), док други трагају за јасним процедурама за утврђивање синонимије (Ј.Д. Апресјан). Међутим, сви су ови приступи подвргавани критици. У последње време психолингвисти уводе нове појмове који треба да објасне синонимију из позиције говорника. Тако А.А. Залевска говори о „симиларима“ и „опозитима“ као речима које ми субјективно доживљавамо као истозначне речи или речи супротних значења (Залевская 1990). С.В. Лебедева уводи појам „проксоним“ којим означава било коју језичку јединицу која „овде и сада“ сигнализира блискост значења речи. Проксоним је резултат процеса проксимације, односно говорниковог перцептивног, емоционалног и вредносног доживљаја реалне ситуације (Лебедева 2002). Као друго, у јужној славистици још увек нису јасно дефинисани критеријуми за идентификацију русизама. Не постоји ни општеприхваћена дефиниција русизама, говори се о русизмима у ширем и ужем смислу, из угла теорије трансфера и теорије активације и пресликавања, материји се приступа из структуралистичких или когнитивистичких позиција (Ајдуковић 2004б). Према нашем мишљењу, проблем се може превазићи једино конкретним радом на прикупљању грађе из најразличитијих извора, нарочито оних који датирају из времена највећег руског утицаја. Трећи проблем, и ништа мањи од претходна два, представљају лексикографске дефиниције у речницима. Према Ј.Д. Апресјану, дефиниција синонима, заснована на формалном поређењу значења захтева постојање веома исцрпног описа значења у дескриптивном речнику састављеном према одређеним условима (Апресян 1995). Управо због непостојања исцрпног лексикографског описа македонских контактолексема, као и самих речника, у нашој огледној свесци контактолошког речника из 2004. године морали смо се у обради значења служити синонимима [4].

Дакле, ми ћемо се у овом раду позабавити лексичком синонимијом из угла лингвистичке контактологије [5], или још прецизније размотрићемо дефиницију и природу контактолошких синонима из перспективе контактолошке лексикографије. Грађу за ово истраживање узели смо из огледне свеске македонског дела Контактолошког речника адаптације русизама у осам словенских језика (Ајдуковић 2004а). Циљ нам је да неки од методолошких поступака изнетих у овом раду применимо у трећем тому Контактолошког речника словенских језика [6]. Важну новину у македонском тому овог речника представљаће нова грађа, пре свега најновији вишетомни дескриптивни речник македонског језика (ТРМЈ). Осим тога, у петом делу речничког чланка, односно одмах после описа семантичких промена и где год је неопходно, даваћемо информацију о постојању контактолошких и контактних синонима.   

Македонски контактолошки речник показује на формалан начин адаптацију контактолексема под руским утицајем и то према теорији и досадашњој лексикографској пракси представника београдско-загребачке школе (Р. Филиповић, А. Менац, Ж. Финк, Ј. Ајдуковић и др.). Овде под адаптацијом подразумевамо процес активирања латентних места или попуњавање празних места у систему македонског језика према одређеним правилима, док под контактолексемом под руским утицајем подразумевамо реч која садржи најмању једну самосталну контактему насталу пресликавањем руског модела и/или унутрашњом активизацијом македонског језика под доминантним руским утицајем. У најновијим радовима скоро смо у потпуности напустили термине русизам и позајмљеница јер они припадају „теорији трансфера“ која језички контакт тумачи као прелазак или трансфер елемената из једног језика у други. Осим тога, термин „русизам“ не може да истакне кључно обележје контактолошких јединица – способност промене контактолошке вредности у зависности од доминантног језичког утицаја и других екстралингвистичких фактора којима су изложене, укључујући ту и могућност актуализације неке од претходних контактолошких вредности. Према нашој теорији активације и пресликавања контактема представља квант структурираног знања о доминантном језичком утицају. То значи да иза сваког контактолошки обележеног елемента стоји контактолошки когнитивни смисао, неко знање и информација. Тај елеменат може бити језичка јединица или класа на било ком нивоу (Ајдуковић 2004б).

Из контактолошког угла наш се концепт лексичке синонимије заснива на разликовању међујезичке [7], контактне и контактолошке синонимије. Под контактолошким синонимима подразумевамо контактолексеме истог или блиског значења које поседују исте доминантне контактолошке вредности, припадају истој врсти речи као и модел, могу бити истог или различитог степена адаптације. Овај термин је у складу са нашом досадашњом контактолошком терминологијом, док се у тумачењу синонимије приклањамо већинском компромисном схватању. Тако смо у књизи „Увод у лексичку контактологију“ говорили о „контактолошком хомониму“ под којим подразумевамо русизам који се адаптира као хомоним уколико у језику даваоцу модел представља хомоним и у колико у језику примаоцу постоји још једна лексема са идентичном формом (Ајдуковић 2004б). С друге стране, запазили смо да се у земљама у окружењу користи термин „контактни синоними“, мада не увек у контактолошком значењу. Једни истраживачи под њим подразумевају потпуне синониме од којих један припада стандардном језику, док други нестандардном језику, односно жаргону, сленгу, дијалекту, говору итд. Ипак, већина овај термин директно повезује са ситуацијом језика у контакту. Тако, на пример, А. Милановић говори о односу посрбица-оријентализам (Милановић 1998; 1999). К. Штркаљ Деспот сматра да се контактни синоними срећу у случајевима када се италијанска реч преводи двема речима, од којих је једна италијанизам, а друга домаћа хрватска реч (нпр., constanzia > konstancija aliti kripost; malinconico > malankonik i žalostan), односно у конструкцијама „талијанизам + везник (алити, али, и) + хрватска истозначница“ (Štrkalj Despot 2005). Према Л. Сочанац, у условима стабилне двојезичности може доћи до појаве контактних синонима који припадају различитим регистрима или су стилски маркирани (Sočanac 2002). У руском ова терминолошка синтагма се употребљава ретко. Примера ради, Н. Макарова у својој дисертацији из 2008. године пише да „контактные синонимы являются интонационно-смысловым и синтаксическим центром несобственно-прямой речи и монологов, выполняют в них строевую и экспрессивную роль (Макарова 2008). Такође, овај термин је прихваћен и у радовима бугарских (Иванова 1998), и словеначких истраживача (Orozen 1989).

Контактолошки синоними су повезани асоцијативно мотивисаним везама са моделом, али и међусобно. Њихова веза са моделом се заснива на колективном памћењу као ризници менталног лексикона, личном билингвалном и полилингвалном искуству. У македонском контактолошком речнику заступљен је приличан број контактолошких синонима под доминантним руским утицајем, на пример: агитация^(І-д)–убедување^(І); агитација^ІІ-д–воздејство–влијаније–дејствување^(ІІ)–дејство^(ІІ); безумие^(II)–безумје^(II)–безумство^(II)–безумност^(II)–безрасудност–глупост; бездарништво–бездарност; безрезултатен–безуспешен–бесполезен; безметежност^(І,ІІ)–спокојство^(І,ІІ); болшевик–комунист^*д–марксист^*д; болјар^(ІІ)–властелин–владетел^(ІІ); воин–боец^(I); вкусност–вкус^1(ІІ); верно^(І)–предано; веројатен^(І,ІІ*)–можен^{(ІІ,ІІІ)}–возможен–евентуален; високопарен–возвишен^(II); влијае–воздејствува–дејствува^(ІІ); внимателен^(І)–сосредоточен–набљудувачки–прилежен–подробен–точен–сериозен^(ІІІ), внимателен^(ІІ)–учтив–пријатен^(І)–љубезен^(ІІ)–сообразителен–благоразумен–воспитан; вооружение^(І)–вооружување^(І); воспитаник–питомец^(І); востание^(ІІ*)–бунт; восторг–восторженост–восхит–восхитување–восхитеност–ликување–одушевување^(ІІ)–воодушевеност; впечаток^(ІІ)–ефект^(ІІ-д); овоплоти–олицетвори; вселена–космос; генерален^(II-д)–централен^(II-д)–главен^(I)–основен^(I)–важен^(ІІ); гнев–злост^(ІІ)–јарост–огорчение^(І)–огорченост^(І)–озлобеност^(ІІ*); горделив–надмен–вообразен^(ІІ)–високомерен–горд^(ІІ)–самолюбив–презрителен–дрзок^(ІІ)–нахален; известие–известување^(ІІ)–соопштение^(ІІ)–објавување^(ІІ); излишен–бесполезен-маловажен; изобилие^(І,ІІ)–изобилство^(І,ІІ)–изобилност; нагледно–очевидно; нагледност–очевидност; настојчивост–упорство; суеверие–суеверство–суеверност–предрасудок–предубедување^(ІІ); суета^(ІІ)–суетност^(ІІ)–ништожност и многи други. Контактолошки синоними представљају важан механизам за задржавање и ширење утицаја доминантног језика у контакту. Њиховом употребом избегава се промена или замена једне контактолошке вредности неком другом. Можемо рећи да је доминантна контактолошка вредност важан кохезиони и стратешки фактор у организацији лексичког система унутар кога се одигравају различити адаптацијски и интеграцијски процеси.

Осим контактолошких синонима у контактолошком речнику су заступљени контактолошки хомоними (кубанка¹, шубара на кубанските козаци – кубанка², вид пченица; бабушка¹, рус. дрвена кукла, сувенир во Русија, Матрјошка – бабушка², рус. 1. разг. руска жена. 2. жарг. фенси жена во Русија облечена во парчиња облека), контактолошки пароними (наследие–наследство), контактолошки антоними (благородство–подлост; грубост–нежност) и т.д. Синониме, хомониме, парониме, антониме који поседују различите доминантне контактолошке вредности зовемо контактни синоними (книгоиздател^рус–издавач^срп; газета^{рус<итал}–весник^(ІІ); шајка^3рус–банда^{срп<итал}; впечаток^(І)рус-чувство-импресија^{срп<фр<лат}), контактни хомоними (уп. кадет^{1, фр.} у значењу: питомец на воено училиште и кадет^{2, рус.} у значењу: член на некогашната руска конституционо-демократска партија), контактни пароними (единствен^рус–еден–единичен^рус),  контактни антоними (љубов–ненавист^рус). Контактни лексички односи доводе до ограничавања језичког утицаја захваљујући мењању и неутрализацији контактолошке вредности контактолексема. Да би кадет¹ и кадет² били контактолошки хомоними потребно је уз архисему контактолексеме кадет¹ навести и диференцијалну сему до Октомвриската револуција во Русија. На тај начин ће хомоним кадет¹ постати контактолексема под руским утицајем, одн. руски језик ће се наћи у улози језика посредника између француског као језика даваоца и македонског као језика примаоца. Кад је реч о синонимима, није увек лако разграничити контактолошке од контактних синонима. 

Kонтактолошка вредност синонимског пара, чланова синонимског низа и реда [8] представља важно дистинктивно обележје између контактолошких и контактних синонима. Контактолошки синонимски низ је затвореног типа, образован је само од контактолошких синонима исте контактолошке вредности (изобилие^рус–изобилство^рус–изобилност^рус). Он се може ширити на рачун руско-македонске међујезичке синонимије, синонима домаћег порекла или синонима другачије контактолошке вредности од синонима у контактолошком низу (изобилие^{(І,ІІ)рус}–изобилство^{(І,ІІ)рус}–изобилност^рус–богатство^(І,ІІІ)–обилие–обилност). У речничком чланку контактолошког речника на првом месту наводимо контактолошке синониме, а затим контактне синониме и то према степену њихове семантичке и лексичко-стилистичке адаптације. До степена транссемантизације долазимо компоненцијалном анализом значења руског модела и македонске контактолексеме. При конфронтирању значења узимамо у обзир различите лексикографске изворе, затим ограничења у погледу синонимије сваког појединачног значења (1. изобилие^рус–изобилство^рус–изобилност^рус–обилие–обилност, 2. изобилие^рус–изобилство^рус–изобилност^рус–богатство^(І,ІІІ)). При одређивању степена лексичко-стилистичке адаптације уз лексеме стављамо одговарајући стилски квалификатор (нпр., уз рус. модел изобильство квалификатор рет. [ретко]; лексема је потврђена у руском речнику XVIII века; модел изобильность посведочен је у Даљевом речнику (Даль 1978); према речнику македонског језика ТРМЈ изобилство је стилски неутрална реч). Контактолошке синониме можемо разврстати у двочлане, трочлане, четворочлане, петочлане, шесточлане, седмочлане и осмочлане синонимске групе према степену транссемантизације и укупне адаптације [9]. Укупну адаптацију контактолошких синонима одређујемо на основу највишег нивоа појединачних адаптација које чине трансграфематизација, трансакцентуација, трансфонемизација, трансдеривација, трансморфемизација, трансморфологизација и трансстилизација. Степеном транссемантизације обухваћена су сва значења контактолексеме.

 

1. М₁+К₁^рус-С0-А1 – М₂+К₂^рус-С1-А2: агитација^(І-д)–убедување^(І); воин–боец^(I); влијае–воздејствува;

2. М₁+К₁^рус-С0-А2 – М₂+К₂^рус-С0-А2: впечаток^(ІІ)–ефект^(ІІ-д); верно^(І)–предано;

3. М₁+К₁^рус-С0-А2 – М₂+К₂^рус-С1-А1: вкусност–вкус^1(ІІ); востание^(ІІ*)–бунт;  

4. М₁+К₁^рус-С0-А2 – М₂+К₂^рус-С1-А2: безметежност^(І,ІІ)–спокојство^(І,ІІ); високопарен–возвишен^(II); воспитаник–питомец^(І);

5. М₁+К₁^рус-С1-А2 – М₂+К₂^рус-С1-А2:  суета–суетност; бездарништво–бездарност; вооружение^(І)–вооружување^(І);

6. М₁+К₁^рус-С0-А2 – М₂+К₂^рус-С0-А2 – М₃+К₃^рус-С0-А2: безрезултатен–безуспешен-бесполезен;

7. М₁+К₁^рус-С0-А2 – М₂+К₂^рус-С0-А2 – М₃+К₃^рус-С1-А2: влијае–воздејствува-дејствува^(ІІ);

8. М₁+К₁^рус-С1-А2 – М₂+К₂^рус-С1-А2 – М₃+К₃^рус-С1-А2: болјар^(ІІ)–властелин–владетел^(ІІ);

9. М₁+К₁^рус-С1-А2 – М₂+К₂^рус-С0-А2 – М₃+К₃^рус-С0-А2 – М₄+К₄^рус-С1-А2: веројатен^(І,ІІ*)–евентуален–можен^{(ІІ,ІІІ)}–возможен;

10. М₁+К₁^рус-С0-А1 – М₂+К₂^рус-С0-А2 – М₃+К₃^рус-С1-А2 – М₄+К₄^рус-С1-А2 – М₅+К₅^рус-С1-А2: агитација^(ІІ-д)–воздејство–влијаније–дејствување^(ІІ)–дејство^(ІІ); генерален^(II-д)–централен^(II-д)–главен^(I)–основен^(I)–важен^(ІІ);

11. М₁+К₁^рус-С0-А1 – М₂+К₂^рус-С0-А1 – М₃+К₃^рус-С1-А2 – М₄+К₄^рус-С1-А2 – М₅+К₅^рус-С1-А2 – М₆+К₆^рус-С1-А2: гнев–злост^(ІІ)–јарост–огорчение^(І)–огорченост^(І)–озлобеност^(ІІ*);

12. М₁+К₁^рус-С1-А2 – М₂+К₂^рус-С0-А2 – М₃+К₃^рус-С0-А2 – М₄+К₄^рус-С1-А2 – М₅+К₅^рус-С1-А2 – М₆+К₆^рус-С1-А2: безумие^(II)–безрасудност–глупост^(ІІ)–безумје^(II)–безумство^(II)–безумност^(II)

13. М₁+К₁^рус-С0-А2 – М₂+К₂^рус-С0-А2 – М₃+К₃^рус-С0-А2 – М₄+К₄^рус-С0-А2 – М₅+К₅^рус-С0-А2 – М₆+К₆^рус-С0-А2 – М₇+К₇^рус-С1-А2: внимателен^(І)–сосредоточен–набљудувачки-прилежен-подробен–точен–сериозен^(ІІІ-д)

14. М₁+К₁^рус-С0-А2 – М₂+К₂^рус-С0-А2 – М₃+К₃^рус-С0-А2 – М₄+К₄^рус-С0-А2 – М₅+К₅^рус-С0-А2 – М₆+К₆^рус-С0-А2 – М₇+К₇^рус-С0-А2 – М₈+К₈^рус-С0-А2: восторг–восторженост–восхит–восхитување– восхитеност–ликување–одушевување^(ІІ)–воодушевеност

 

Од горенаведених 14 контактолошких синонимских група синонимских парова је 5, док је три трочлана и два шесточлана низа, као и један четворочлани, петочлани, седмочлани и осмочлани низ. Контактолошки синоними су старијег порекла, припадају истој врсти речи (суета–суетност; влијае–воздејствува-дејствува^(ІІ); безрезултатен–безуспешен-бесполезен; нагледно–очевидно), имају исти, приближан или различит обим полисемије и исто или слично лексичко-стилистичко обележје. Образовању вишечланих синонимских група су склоне именице, укључујући и оне са предикативном компонентом у значењу (вооружување, восхитување, ликување), као и придеви (внимателен, веројатен^(І,ІІ*), генерален^(II)). Наведени примери упућују на закључак да у синонимске односе највише улазе полисемантичне контактолексеме апстрактног значења (нпр. впечаток^(ІІ), вкусност, безметежност, безметежност, суета, безрезултатен, влијае, веројатен^(І,ІІ*), агитација^(ІІ), гнев, безумие^(II), внимателен^(І), восторг,), ређе оне са предметно-денотативним значењима (болјар^(ІІ)–властелин–владетел^(ІІ); болшевик–комунист^*-д–марксист^*-д). Ово стога што „квалитативна и процесуална значења могу варарирати према степену обележја или интензитету процеса, према различитим стилским и другим аспектима статичких и динамичких обележја“ (Чо Хи Сук 2004). Према Ј. Покровској (Покровская 2001) синонимска активност речи се мери бројем синонимских група. Са растом полисемије повећава се средња синонимска активност лексичко-семантичких варијанти, међутим, просечно свако значење полисемантичне речи карактерише се мањом синонимском активношћу. Према овој ауторки позајмљенице нису склоне да ступају у синонимске односе и ту констатацију ми сматрамо спорном. Штавише, синонимска активност контактолексема под руским утицајем у нашем македонском и бугарском корпусу је на завидном нивоу. Генерално гледајући, број синонимских група у нашем корпусу је мањи у односу на број синонимских група које образују тзв. домаће речи у речницима синонима, без обзира на то што су славенизми, као што каже корејски истраживач Чо Хи Сук, „слој лексике која је према лексичко-граматичким, лексичко-семантичким и лексичко-стилистичким параметрима најближа домаћој лексици“. Синонимски парови и низови су стилски диференцирани, могу бити састављени од стилски обележених и стилских неутралних чланова. Већина стилски маркираних контактолексема припада књишком стилу (злост^{рус,књиш}–злоба).

Контактолексеме-деривати из групе контактолошких синонима (агитација, влијаније, бездарништво, високопарен, безрезултатен, самољубив) чешће улазе у синонимске односе него просте контактолексеме (болјар, вкус, внимателен, веројатен). Ми се не слажемо са мишљењем Б. Штебих да деривати позајмљеница нису предмет процеса адаптације (трансдеривације), па ни контактологије, већ су ствар унутарјезичке творбе (Štebih 2008). Наш је став да контактолексема под руским утицајем у току примарне [10] или примарно-терцијарне трансдеривације активира или пресликава творбену мотивисаност или немотивисаност модела и у каснијој фази, у току секундарне или секундарно-терцијарне адаптације, укључује се у творбени систем језика примаоца и заузима место које јој припада у структури семантичко-деривационог гнезда (Ајдуковић 2004б). Контактологија је веома заинтересована за процес прераде контактолошке информације, односно за процесе усвајања, чувања или екстракције контактолошке информације унутар гнезда. У том смислу посебну важност имају контактодериватеме. Загребачки контактолог Р. Филиповић истиче да увођењем појмова примарна и секундарна адаптација „proširujemo analizu adaptacije replike na stadij poslije integracije, tj. na jezik primalac. Na taj način nije adaptacija završena u trenutku kada se replika integrira u jezik primalac, već ide dalje, samo pod novim uvjetima. To su uvjeti jezika primaoca i monolingvalnosti. <...> Pomoću tog načina analize mogu se objasniti mnoge pojave u procesu jezičkog posuđivanja koje su prije ostajale neobjašnjene“ (Filipović 1990). Према руском истраживачу М.А. Осадчиј (Осадчий 2005) гнездо истокоренских речи генерише сижејну, ситуативну слику света човека и може се представити у облику фрејма или комплексне ситуације. Ситуативна структура фрејма се састоји од неколико мини-ситуација које су састављене од разних пропозиција или елементарних ситуација. Ситуација која се налази у основи гнезда може се анализирати како са синхронијске, тако и са дијахронијске тачке гледишта. Неколико синонима у гнезду може се наћи у односу конкуренције и узајманог утицаја. Тако македонска глаголска контактолексема под руским утицајем са ситуативном структуром набљудува представља полазну реч у гнезду (проста, немотивисана реч) и садржи два агенса који покушавају да распореде свере утицаја: први је именица набљудател, а други је именица набљудувач. Формира се пропозиција од следећих контактолексема: набљудател, набљудувач, набљудува, набљудувачница, набљудение, набљудување, набљудателност, набљудувачки, набљудателен.

Као што различити процеси трансдеривације условљавају појаву творбених контактолошких синонима (суеверие–суеверност), тако и процеси трансморфологизације узрокују појаву граматичких контактолошких синонима. Контактолошки синоними могу припадати различитом граматичком роду, на пример, у контактолошком истокоренском пару болшевизиране–болшевизација прва контактолексема под руским утицајем је средњег рода, док друга женског; у случају синонимског пара различитог корена возмутеност–негодување прва контактолексема је женског рода, док друга средњег; код вишечлане једнокоренске синонимске групе бездомништво–бездомие–бездомност прва и друга контактолексема су средњег рода, док је трећа контактолексема женског рода. У нашем корпусу највећи број контактолошких синонима чине именице (настојчивост–упорство; гнев–јарост), затим следе придеви (излишен–бесполезен), глаголи (овоплоти–олицетвори) и прилози (верно–предано). Именице су више карактеристичне за двочлане него за вишечлане синонимске групе и до овог закључка су дошли и неки други истраживачи (нпр. Покровская 2001).

Ширење и ограничавање руског језичког утицаја у многоме зависи и од фреквенције употребе контактолошких синонима, као и од њихове перцепције од стране језичких корисника. У том смислу слажемо се са мишљењем Л.М. Гаљчук да није исто да ли синоними припадају општеприхваћеним лексемама или имају ситуативни карактер. Кад је реч о перцепцији, говорници ако знају да је нека реч русизам могу је избегавати (Гаљчук 1997). Поред одржавања формалне идентичности или блискости са моделом, један од механизама за ширење руског језичког утицаја је смањење диспропорције у семантичком обиму руског модела и сваког члана синонимског низа, односно сужење или проширење њихове семантичке екстензије. С друге стране,  ограничавање утицаја постиже се формалном деструкцијом, додавањем диференцијалног стилског обележја члану синонимског низа (нпр. архаизацијом), увођењем у низ контактних синонима другачије контактолошке вредности и сл.

Детаљнију типологију, статистику корпуса и неке друге аспекте контактолошке синонимије представићемо неком другом приликом.

 

 

[1] Рад је написан у оквиру пројекта No 148012 који финансира Министарство науке Републике Србије.

[2] Електронску верзију су израдили Катерина Здравкова и Сашо Николовски: http://bmj.manu.edu.mk/

[3] Занимљиво је поређење са дригим словенским народима. Тако је XII Научни састанак слависта у Вукове дане, дакле скуп сличан овом македонистичком [XXXVII научна конференција, Охрид, 2009], био посвећен лексичкој синонимији у српском језику чијa је књига реферата објављена 1983. Општепознато је да су се у Русији за синониме интересовали још у XVIII в., у другој половини XIX века интересовање је било слабо, да би у другој половини ХХ века дискусија о њима достигла свој врхунац. До 60-их година ХХ века истраживаче је интересовала граматичка синонимија, а не лексичка, односно поклапање граматичког значења синонимичких конструкција. Утврђено је да граматички синоними имају заједнички садржај, заједничко граматичко значење, различиту структуру, сличну граматичку позицију и могућност трансформације.

[4] С обзиром да је циљ огледне свеске био да прикаже стање адаптације русизама према речничкој грађи, коришћење синонима уместо дескрипције значења не сматрамо као крупан недостатак.  

[5] Корејски истраживач Чо Хи Сук (Чо Хи Сук 2004) сматра да је синонимија позајмљеница недовољно проучено питање. Према њему главни недостатак досадашњих истраживања је рад на ограниченом лексичком корпусу. У руском језику синонимија позајмљеница није разматрана на већем корпусу, нпр., на грађи „Великог речника синонима руског језика“. Он је проучавао синонимију позајмљеница на материјалу „Речника синонима“ А.П. Јевгењеве (Евгеньева 1975).

[6] Први и други том обрађују адаптацију контактолексема под руским утицајем у бугарском језику.

[7] Под међујезичком синонимијом подразумевамо однос између речи двају или више језика које карактеришу потпуно или делимично поклапање значења, као и употреба. Овај тип синонимије је чест код израде речника, пребацивања кодова и интерференције.

[8] Према Д. Гортан-Премк синонимски ред чине блискозначнице, док синонимски низ истозначнице (Гортан-Премк 2004).

[9] Са М означавамо руски модел, док са К^рус контактолошки синоним под руским утицајем. Модел и контактолексема налазе се у односу међујезичке синонимије. Слово С представља ознаку за степен транссемантизације, С0 је ознака за нулту транссемантизацију, док С1 указује на делимичну транссемантизацију. У почетној фази рада на корпусу слободну транссемантизацију синонима нисмо посведочили. Римски бројеви І и ІІ у косим заградама указују на значења синонима, док арапски бројеви на хомониме. Звездица је знак наше интерпретације броја значења. Ако смо евентуално неки контактолошки синоним овде изоставили, унећемо га накнадно током израде речника.

[10] Појмове „примарна“ и „секундарна адаптација“ увео је загребачки контактолог Р. Филиповић. Примарна адаптација се односи на промене које се јављају од момента трансфера модела у језик прималац све до интеграције у систем, док секундарна адаптација обухвата промене које се јављају на посуђеници од момента интеграције у систем па надаље (Filipović 1986; Filipović, Menac 2005). Због значаја утицаја језика посредника увели смо појам „терцијарна адаптација“ која је карактеристична и за примарну и секундарну адаптацију (Ајдуковић 2004а). У контактолошком речнику утицај језика посредника означавамо специјалним симболом „д“ поред ознаке за трансграфематизацију. У македонском језику најчешћи језици посредници су руски, српски и бугарски.

 

 

 

(Ајдуковић 2004а) Ј. Ајдуковић, Контактолошки речник адаптације русизама у осам словенских језика. Фото Футура, Београд, 2004, 771.

(Ајдуковић 2004б) Ј. Ајдуковић, Увод у лексичку контактологију. Теорија адаптације русизама. Фото Футура, Београд, 2004, 364.

(Апресян 1995) Ю.Д. Апресян, Избранные труды. Т. 1. Лексическая семантика. Синонимические средства языка. М.,1995, 216-248.

(Гальчук 1997) Л.М. Гальчук, Межъязыковая синонимия (на материале алтайского и русского языков). Гуманитарные науки в Сибири, №4, 1997.

(Гортан-Премк 2004) Д. Гортан-Премк, Полисемија и организација лексичког система у српском језику. Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2004.

(Груевска-Маџоска 2004) Симона Груевска-Маџоска, Појавата на синонимија кај некои понови заемки од англискиот јазик од социолингвистички аспект, 2004, 72–77.

(Даль 1978) В. Даль, Толковый словарь живого великорусского языка, Русский язык, Москва, 1978.

(Евгеньева 1975) А.П.  Евгеньева, Словарь синонимов. М., 1975.

(Залевская 1990) А.А. Залевская, Слово в лексиконе человека: психолингвистическое исследование. Воронеж, 1990.

(Иванова 1998) Н. Иванова, Контактни синоними в съчиненията на Петър Богдан Бакшев, Филип Станиславов и Кръстьо Пейкич. Paleobulgarica, №4, 1998, 101-110.

(Јашар-Настева 1985) О. Јашар-Настева, Развојот на македонската лексика во балкански контекст и нејзиното збогатување со синоними од грчко и турско потекло. Прилози МАНУ/ОЛЛН, 10/2, 1985, 47–59.

(Лалевић 2004) М. Лалевић, Синоними и сродне речи српскохрватског језика. Нолит, Београд, 2004.

(Лебедева 2003) С.В. Лебедева, Синонимы или проксонимы? Курск, 2002.

(Макарова 2008) Н.Е. Макарова, Стилистические доминанты прозы Бориса Виана, Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата филологических наук, Москва, 2008.

(Милановић 1998) А. Милановић, Вукова употреба контактних синонима у „Новинама Србским“, Српски језик, 3, 1/2, 1998, [127]-131.

(Милановић 1999) А. Милановић, Контактни синоними (посрбица-оријентализам) у језику бечких Новина Сербских. Четврти лингвистички скуп "Бошковићеви дани", Црногорска академија наука и умјетности, Подгорица, 1999, књ.17, 239-246.

(Морозов 2003) А.В. Морозов, Однокорневая синонимия в аспекте межъязыковой эквивалентности. Вестник Барнаульского государственного педагогического университета. Вып. 2. Гуманитарные науки. Барнаул, 2003, 18 - 20.

(Нанов, Нанова 2008) Любен Нанов, Ани Нанова, Български синонимен речник. Хейзъл, София, 2008, 648.

(Нанова 2005) Ани Нанова, Фразеологичен синонимен речник на българския език. Хейзъл, София, 2005, 1390.

(Осадчий 2005) М.А. Осадчий, Дистрибуция однокоренных синонимов в пропозициональной структуре лексического гнезда. Успехи современного ествествознания, № 5, 2005.

(Петковска 1993) Б. Петковска, За лексичко семантичките парадигми и за потребата од речник на синоними во македонскиот јазик. Литературен збор 1–6, Скопје, 1993, 31–36.

(Покровская 2001) Ј.А. Покровская, Лексическая синонимия в квантитативно-системном аспекте (на материале русского языка). I Международный конгресс исследователей русского языка "Русский язык: исторические судьбы и современность", Сборник тезисов, М., 2001.

(ТРМЈ) Толковен речник на македонски јазик, Том 1-4, Скопје, 2003-2009.

(Чо Хи Сук 2004) Чо Хи Сук, О соотношении синонимических и иных системных характеристик заимствованных и исконных слов в русском языке : Дис. канд. филол. наук, Москва, 2004, 203.

(Ћосић 2008) П. Ћосић и сарадници, Речник синонима и тезаурус српског језика. Корнет, Београд, 2008, 712.

(Filipović 1986) R. Filipović, Teorija jezika u kontaktu: uvod u lingvistiku jezičkih dodira. JAZU, Zagreb, 1990.

(Filipović 1990) R. Filipović, Anglicizmi u hrvatskom ili srpskom jeziku. JAZU, Zagreb, 1990.

(Filipović, Menac 2005) R. Filipović, A. Menac, Engleski element u hrvatskome i ruskom jeziku. Školska knjiga, Zagreb 2005.

(Orozen 1989) M. Orozen, Narečni kontaktni sinonimi v Dalmatinovem prevodu Biblije. Zbornik razprav iz slovanskega jezikoslovja, SAZU, Ljubljana, 1989.

(Sočanac 2002) Lelija Sočanac, Talijanizmi u hrvatskome jeziku. Suvremena lingvistika 53-54, Zagreb, 2002, 127-142.

(Šarić, Wittschen 2008) Lj. Šarić,  W. Wittschen, Rječnik sinonima hrvatskoga jezika. Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2008, 1006.

(Štebih 2008) B. Štebih, Morfološka adaptacija posuđenica. Suvremena lingvistika, Vol.66, No.2, Zagreb, 2008, 243-259.

(Štrkalj Despot 2005) K. Štrkalj Despot, Talijanizmi u Cvitju, staročakavskom latiničkom rukopisu s kraja 15. Stoljeća. Folia Onomastica Croatica 14, 2005, 129-146.

 

 

Источник:

XXXVII НАУЧНА КОНФЕРЕНЦИЈА, Универзитет „Св. Кирил и Методиј - Скопје“, Охрид, 24-25 август 2009 година